Shizofrenije

Ochi su joj zasjaktile, pojavishe se dva staklena bisera na potamnelim ochima, obrazi joj se prelishe ruzhichastom penom i gledala me je kao da bez glasa hocce da mi saopshti neki djavolji plan. Ruke je celom duzhinom ispruzhila po stolu, bradu takodje lagano oslonivshi na njega, i dalje nishta ne govorecci, ali se telom tako uvijala i savijala kao da unutra ima josh nekog, neku zmiju, vidru ili zavodnicu. Prvo je podigla bradu, a onda je vukla ruke preko stola dok ih nije rvno ispruzhila ispred sebe i, protegnuvshi se kao machka, ustala je, i mekim, balerininim koracima doshla do mene, zagrlila me s ledja i tiho, a sigurno mi shapnula na uvo:            ...                                                                      

Ushavshi u kutiju zapalila sam cigaru. Besnim pokretima sam sekla pleshuccu maglu. Ochi su mi se suzile. Samo sam chekala da dodje. Bila sam na milost i nemilost oseccanja koja su me preplavljivala... bila sam besna, agresivna ali i uplashena da necce docci. Da cce me napraviti budalom kao i uvek. 10, 9, 8, 7... Uuuuh, teshko je. Ritmichno uvlachim dimove... Bolje je 1, 2, 3.. Magla, crnilo, fleshevi unutar bljeshteccih kapaka... Shkriiip! Zakorachio je, uputio mi leden pogled. Spustio je ruku sa brave izazivachki. Svetlost je kapala sa ivica njegove kose i trepavica, nosio je tamu u sebi. Pogled mu je postao shiljat. Bes se sasvim jasno zgusnuo u meni. Leva, desna, leva, desna, odsechno, zvuchno, jednako preko poda, lupila sam mu shamar. Vratio se. Drugi. Necce biti sledecceg puta. Trecci. Promenila sam se. Chetvrti. Stop.